Istraživanje sa Univerziteta Anadolu u Turskoj pokazalo je da radoholizam može biti povezan sa određenim osobinama ličnosti.
Studijom, koja je objavljena u “The Journal of General Psychology”, obuhvaćeno je 317 akademika koji rade na univerzitetima u Turskoj. Učesnici istraživanja popunjavali su anketu kojom su se merili nivoi radoholizma, perfekcionizma, narcizma i „beskorisnog napora superiornosti“, odnosno osećaja da morate da nadmašite druge i budete nadmoćniji.
Rezultati su pokazali da su sve ove osobine ličnosti bile u korelaciji.
Na primer, učesnici koji su se složili sa izjavom kao što je: „Često se osećam frustrirano jer ne mogu da ostvarim svoje ciljeve“ takođe su se složili i sa izjavama poput „Insistiram na tome da dobijem poštovanje koje zaslužujem“ i „Nastavljam da radim na nečemu iako su mi saradnici sugerisali da odustanem”.
Utvrđeno je da su perfekcionisti imali najviše ocene za radoholizam kao i veliki jaz između svojih visokih standarda i stvarnog učinka. Istraživači smatraju da ova grupa ljudi može imati previsoka sopstvena očekivanja jer žele da se osećaju superiornije od drugih, te da im je upravo zbog toga teže da se isključe sa posla i posvete privatnom životu.
Nasuprot njima, anketirani učesnici koji su imali najniže ocene za perfekcionizam, pokazali su da nisu narcisoidni, niti radoholici. Za ovu grupu, autori studije tvrde da mogu imati viši nivo blagostanja u odnosu na prvu, ali i bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Međutim, interesantno je da uprkos različitim nivoima radoholizma kod učesnika ankete, istraživači nisu pronašli nikakvu stvarnu razliku u broju sati koje je svaka grupa radila nedeljno.
„Nedeljno radno vreme nije povezano ni sa jednom od disfunkcionalnih karakteristika ličnosti sa kojima je povezan radoholizam“, rekla je autorka studije Elif Cimsir za “PsyPost”.
“Ovo ukazuje na to da radoholizam ne znači samo prekovremeni rad, već ukazuje na poteškoće u odvajanju od misli i osećanja vezanih za posao.”
Prema Healthline-u, simptomi radoholizma uključuju opsednutost uspehom na poslu, dopuštanje da lični odnosi trpe zbog posla, izbegavanje suočavanja sa problemima u životu, kao i nepotrebni prekovremeni rad.